КОАЛА
*РАСПРОСТРАЊЕНОСТ*
*Коала (лат. Phascolarctos cinereus) је аустралијски торбарски биљојед и једини живи представник истоимене фамилије Phascolarctidae.Насељава обалска подручја источне и јужне Аустралије, од близине Аделејда до јужних делова рта Јорк.
*Јужне Аустралије су интензивно ловљене током ХХ века, па су репопулисане са коалама у Викторији. На Тасманији и уЗападној Аустралији нема коала.
*ИМЕ*
Реч коала долази од речи абориџинског аустралијског језика (Дарук језика) гула.Опште је прихваћено да је назив „коала“ абориџинска реч и значи „без воде“. То је због чињенице да коале заправо не пију воду, или веома ретко, што зависи од њихове исхране која се састоји од лишћа еукалиптуса која садрже довољну количину воде у себи.
*ПОДВРСТЕ*
Рани европски досељеници у Аустралији су дали име коали староседелачки медвед. Коале се и данас понекад називају коала медведи, што је погрешно, јер оне не припадају породици медведа. Штавише, коале чак нису ни плацентални сисари, они су примитивни сисари - торбари. Њихово научно име (Phascolarctos cinereus) долази од грчких речиphaskolos што значи „торба“ и arktos што значи „медвед“. Епитет cinereus на латинском језику значи „пепељаста боја“
Три подврсте коала су описане. Према Бергмановом правилу, јединке које живе на југу где је хладнија клима су веће. Викторијанска коала (P. cinereus victor) има дуже и дебље крзно са светлијим чоколадно-браон нијансама боје на леђима и подлактицама и рашчупане беле уши. Мужјаци ових коала теже 12 kg, док су женке нешто мање, 8,5 kg. С друге стране, у тропским и суптропским пределима Квинсленда коале, латинског имена P. cinereus adustus, су мање (мужјаци теже 6.5 kg, а женке само 5 kg), светлије и имају сиву, прљаву боју крзна које је тање и краће од јужнијих коала. Трећа подврста коала је из Новог Јужног Велса (P. cinereus cinereus). Фосили коала су релативно ретки, али неки нађени у северној Аустралији су стари 20 милиона година. На основу других фосила, старих 50.000 година, џиновске коале су насељавале јужне регионе Аустралије.